Uloguj se / Registruj se
Registruj se

Main Menu

Navigacija

ŽIVOTNA I POSLOVNA PRIČA ANGELE I MILANA GAVRILOVIĆA

15.05.2019

Preduzetnička priča Angele i Milana Gavrilovića traje gotovo isto koliko traje i njihov bračni život. Naime, prvi svoj posao, privatnu prodavnicu mešovite robe „Gondola“ (koja je bila druga takve vrste u gradu) otvorili su 1987. godine, odmah posle venčanja.

 

  • Oboje smo znali da želimo da imamo sopstveni biznis, iako je kada smo počinjali, Milan bio zaposlen, tako započinje priču Angela Gavrilović. U tom prvom poslu morala sam da naučim računovodstvo jer tada nije imao ko da vam vodi knjige. I naučila sam, ne znajući da će mi to biti samo jedan u nizu novih poslova i veština koje moram da savladam. Prodavnicu smo zatvorili zbog inflacije, kratko vreme držali ugostiteljski objekat a onda krenuli u nešto treće. Ja sam otvorila frizersko – kozmetičarski salon ( i frizerski zanat sam morala da savladam) a suprug prevozničku firmu. Gledali smo čega na tržištu nema dovoljno, videli gde ima mesta za nove ideje i tako počinjali biznise. Jedno vreme smo imali i vulkanizersku radnju, bavili se proizvodnjom integralnog brašna… Svašta smo radili. Sada osim salona i prevozničke firme, imamo i smeštajne kapacitete u samom gradu ali i na moru, i svi posluju pod jednim imenom „Norma“, priča Angela.

 

Njihovu 33-trogodšnju preduzetničku i životnu priču vodio je jedan moto: nikad se ne predati i nikad ne odustati.

 

  • Za ovih 33 godine preživeli smo dve velike inflacije, sankcije, restrikcije razne vrste i nikad nismo odustali. Padneš, ustaneš, nastaviš i pritom ne kriviš nikoga za odluku. Kada je čuo da se udajem za Milana, pa još da počinjemo zajednički posao, moj razredni je rekao to neće funkcionisati jer smo oboje jake ličnosti. Posle je priznao da je pogrešio. Zaista smo jake ličnosti ali podržavamo jedno drugo maksimalno. U svemu imamo i podršku porodice i to jeste naš recept za uspeh i trajanje, kaže Angela.

 

Kad su mislili da ih više ništa ne može snaći, snašlo ih je nešto što možda i najteže doživljavaju: odlazak mladih pa i starijih u inostranstvo.

 

  • Jako nam je teško da nađemo radnike. Pronađemo ih, oblikujemo i oni jednostavno odu. I to nas pogađa ali još nam je teže što sve više mladih odlazi. To je zaista nešto što nas baš uznemirava, kaže Angela.

 

Za 33 godine koliko „Norma“ u različitim delatnostima postoji i uspešno radi, Angela i Milan su, osim što su se bavili svojim poslom, bili vrlo aktivni u poslovnim asocijacijama. Takođe, bavili su se i humantiranim aktivnostima.

 

  • Pomagali smo kad god smo mogli i čime god smo mogli,smatrajući da je to naš doprinos zajednici u kojoj, i na kraju, od koje živimo, kaže Angela.

 

I posle 33 godine Angela i Milan ne posustaju. Posla kao da nikad više nije bilo.

 

  • Na žalost, mnoge poslove moramo sami da uradimo, jer jednostavno ne možemo da pronađemo adekvatne radnike. Na poslu smo bukvalno po 16 sati dnevno svakog dana u godini. Ipak, napravili smo neke rituale koji nam mnogo znače, na primer da svakog dana ručamo zajedno, u isto vreme, da kod kuće ne pričamo o poslu osim ako nije u pitanju veliki problem…Oboje smo bili sportisti i mislim da je i to doprinelo da prvo imamo mnogo energije a drugo da znamo i za poraz i za pobedu. Nije lako, no bez obzira, nikada se nismo pokajali i ne bismo menjali ovih 33 godine ni za šta na svetu, završava Angela.