Uloguj se / Registruj se
Registruj se

Main Menu

Navigacija

DRŽAVA NE POKAZUJE ISKRENU NAMERU DA POMOGNE

10.03.2021

Pro pet recycling je zrenjaninsko preduzeće koje se bavi sakupljanjem i tretmanom ambalažnog otpada, prvenstveno PET ambalažom. U jednom periodu, Pro pet recycling bavio se i preradom plastične folije, no, kako kažu u preduzeću, na žalost, tim poslom je bilo prinuđeno da prestane da se bavi.

 

U formi u kojoj danas posluje, postoji od 2009. godine.

 

  • Poslom kojim se danas bavi Pro pet recycling počeo sam da se bavim 2007. godine u okviru drugog preduzeća. Kada je obim posla i aktivnosti dostigla određeni nivo, doneta je odluka da se otvori novo, specijalizovano preduzeće 2009. godine sa osnovnom delatnošću kojom se danas bavi. S obzirom da sam ceo radni vek proveo u privatnom poslu, odluka o osnivanju nije bila teška, priča Igor Ratković, vlasnik preduzeća Pro pet recycling.

 

Igorovo osnovno interesovanje bilo je fokusirano na projekte i procese koji treba tek da se pojave.

 

  • Konkretno, bio sam zainteresovan za solarnu energiju i potencijal u toj oblasti. Kada sam počinjao, 2007. godine, dostupnost informacijama preko interneta skoro nije ni postojala i moje informisanje je išlo preko sajmova, brošura, stručnih knjiga, poseta u inostranstvu… Igrom slučaja, neprekidno sam nailazio na pojam životne sredine i reciklaže. Tih godina, pojam reciklaže nije skoro ni postojao u našoj sredini, reciklaža je bila potpuna nepoznanica. Dobro sam prostudirao materiju, napravio neke kontakte i krenuo, kaže Igor Ratković.

 

Jedinu pomoć u poslovanju, Pro pet recycling koristio je sad već davne 2011. godine. U pitanju su bila sredstva Fonda za razvoj, u trajanju od 3 godine. Nakon toga, apsolutno nijednu.

 

Isključivi razlog zašto ne koristimo nijedan vid pomoći ili podrške su uslovi koje postavlja država. Nismo videli interes da uzimamo sredstva, na primer, za kupovinu mašina sa obavezom da moraju biti nove ili iz Italije, ako su one precenjene u odnosu na druge ili polovne koje su vrlo kvalitetne. Napominjem, imali smo potrebu za sredstvima pomoći ili podrške, ali iza svakog predloga stajao je neki uslov, zbog kog nismo imali interesa da za sredstva apliciramo. Iz tog razloga bili smo primorani na kreditne aranžmane sa bankama, kaže Ratković.

 

Ratković dodaje da je preduzeće koristilo olakšice i pomoć države u 2020. godini, zbog uticaja pandemije ali da se pokajao zbog te odluke.

 

Komentarišući poslovni ambijent, Ratković kaže da je velika razlika u tome da li ambijent ocenjuje velika ili mala kompanija, domaća ili strana. Zavisi i od sredine u kojoj preduzeće posluje, od delatnosti, vrste delatnosti…

 

  • Moje lične ocene su, na žalost, vrlo negativne. Ne primećujem nijednu iskrenu i konkretnu meru koja je uticala na poboljšanje poslovne aktivnosti. Posebno u ovo vreme pandemije koja je ogolila ceo sistem i pokazala sve njegove nedostatke. Borba protiv nelojalne konkurencije i sivog tržišta ne postoji. Danas svako ko posluje legalno i po zakonu, ima osećaj da je iskorišćen i nosi ogromnu odgovornost samo zato što posluje po zakonu. Nameti koji su stavljeni na pleća privrednicima su potpuno nekontrolisani, u ogromnoj meri izmišljeni i nepravedni. Još više vas porazi kad vidite da se čak i određeni zakoni i odluke donose isključivo radi interesa neke grupe ili investitora. Jednostavno, ne osećam nikakvu zaštitu od države a kao privrednik i građanin punim budžet i legalno se bavim poslom.

 

Od države dobijam isljučivo namete i obaveze, kaže Ratković.

 

Prema mišljenju Ratkovića, najveći problem za legalne privredne subjekte je siva ekonomija.

 

  • Sivo tržište je rak rana koja zahvata najveći deo poslovanja. Konkretno, u mom slučaju, ogromne pare smo platili za dozvole, elaborate i sertifikate da bismo mogli da se bavimo ovim čime se bavimo. Pritom, oštre kontrole i obaveza svakodnevnog izveštavanja ministarstva je nešto što nosi ova delatnost. I onda se pojave ljudi koji bez ikakve evidencije i prijave mešetare po tržištu. Najgore je što smo te koji posluju u sivoj zoni redovno prijavljivali raznim inspekcijama ali apsolutno nikakve reakcije nema, ističe Ratković i dodaje:

 

Pored toga, veliki problem nam pravi potpuno nerazumevanje i nepostojanje osećaja javnih preduzeća i institucija o stanju na terenu. Sve je centralizovano. Od EPS-a, mobilne telefonije, poreske, banaka… O svemu se odlučuje u centralama u Beogradu i jednostavno ne postoji lični i neposredni kontakt sa privredom i razumevanje svakog pojedinačnog privrednika i delatnosti. Isključivo se insistira na formi a suština nije bitna, naglašava naš saradnik.

 

Nameti i obaveze za privrednike su ogromni.

 

  • Ne samo što su ogromni nego su i potpuno nerazumni, kaže Ratković. Ne zna se ni broj svega što se plaća, od eko takse, poreza na imovinu, obavezne članarine za Privrednu komoru Srbije, takse za isticanje firmi, takse za držače bicikla, kaže Ratković.

 

Pandemija korona virusa potpuno je poremetila sve planove i uzdrmala poslovanje najvećeg broja privrednih subjekata. Nekih manje a nekih toliko da je veliko pitanje kako će preživeti.

 

  • Pandemija je uticala na svakoga. Na nekog direktno a na nekog indirektno. Na žalost, Pro pet, kao i cela reciklažna industrija, je preduzeće koje je primilo najveće i najjače udarce i trpi ogromne posledice korone. S obzirom da smo izvoznici, da je sirovina direktno vezana za cenu nafte i da smo indirektni dobavljači automobilskoj industriji, sve su to faktori zbog kojih smo bili prinuđeni da obustavimo rad u trajanju od 9 meseci. Pokušali smo u više navrata da obnovimo rad ali jednostavno nije moglo. Prekidom rada usledili su i svi problemi u vezi sa izmirivanjem obaveza i već pomenutih nameta. Trenutno radimo, ali sa velikom strepnjom, da li je ovo trenutno stanje održivo. U vreme kad smo imali najviše posla, zapošljavali smo 22 radnika. U periodu pre pandemije 12, kaže Ratković.

 

Ono što je veliki problem, jeste da je u uslovima u kakvim živimo i radimo, nemoguće planirati.

 

  • Svi dugoročni planovi se svode na tromesečne. Dovoljna je jedna odluka i da ponovo sve stane. Iz tog razloga smo trenutno svu energiju usmerili na konsolidaciju rada, zadržavanje tržišta i traženja rešenja za preuzete obaveze. Bojim se da će posledice pandemije tek da se pokažu i da će proći godine dok se stanje ne vrati na ono pre pandemije, kaže Igor Ratković.