Uloguj se / Registruj se
Registruj se

Main Menu

Navigacija

ZAŠTITNIK PREDUZETNIKA I PRIVREDNIKA SRBIJE: DA SE ČUJE GLAS DOMAĆE PRIVREDE

16.03.2021

Foto: Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije / FB

Udruženje “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” formalizovano je u avgustu prošle godine a pre toga je postojalo oko godinu dana u vidu grupe privrednika.

 

Udruženje okuplja grupu od 15 000 privrednika, a nastalo je spontano, iz potrebe da se čuje za probleme domaćih privrednika.

 

Najznačajnije aktivnosti koje je udruženje dosada realizovalo su organizacija okruglog stola na temu neophodnosti reforme poreskog sistema, podnošenje inicijative Ustavnom sudu za ukidanje Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, takozvane eko-takse, koja u sadašnjem obliku predstavlja još jedan parafiskalni namet uveden u vreme krize. Na ovu temu su obavljeni razgovori sa ekološkim udruženjima i Ministarstvom ekologije ičeka se odluka suda.

 

Takođe, skretana je pažnja na visinu poreza i doprinosa na male zarade, jer u udruženju smatraju da su opterećenja malih zarada nesrazmerno visoka i da poreski sistem treba menjati na pravedniji, progresivan način i po uzoru na uređene ekonomije.

 

Resornim ministarstvima i Vladi Srbije podneta je peticija u kojoj se traže bolji uslovi za poslovanje domaćih privrednika. U okviru peticije izdefinisane su tačke koje otežavaju rast i razvoj domaćih privrednika.

 

Podneta je inicijativa Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti Covid 19 u delu koji se odnosi na skraćivanje radnog vremena pojedinih delatnosti. Čeka se odluka suda i razmatraju se nove tužbe u ime ugostitelja.

 

Organizovani su protesti i komunicirano sa medijima u cilju skretanja pažnje javnosti na aktuelne probleme domaće privrede.

 

U vezi sa suzbijanjem crnog tržišta od strane neregistrovanih subjekata u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dali smo predlog za sistemsko rešenje, a paralelno podnosimo prijave na zahtev naših članova po kojima inspekcije postupaju i suzbijaju nelojalnu konkurenciju, kažu u Udruženju.

 

Ocenjujući privredni ambijent u Srbiji, u Udruženju smatraju da je on neuređen i nepovoljan po domaće privrednika koji se bave malim biznisom. Najveće prepreke za razvoj privrednog ambijenta su neefikasne i neprofesionalne državne službe, nepredvidljivost poslovanja, komplikovana birokratija i represivan odnos inspekcija.

 

  • Pandemija jeste gurnula u prvi plan sve slabe tačke domaće privrede i ekonomske politike. Vidimo da mnogi privrednici nemaju rezerve kojima bi prebrodili krizu jer su godinama unazad preopterećeni visokim nametima. Opterećenja na male biznise i male zarade su previsoka. Slučaj frilens zajednice je jasno pokazao koliko nam je poreski sistem loš, zastareo i neefikasan, čemu domaći privrednici svedoče već dugo. Subvencionisanje stranih “investitora” uz degradiranje domaćih privrednika je neprihvatljiva ekonomska politika. Domaću privredu već godinama najviše guši represivan odnos države, visoki nameti od početka rada, nepredvidljivost poslovanja. Pandemija je donela nove izazove, pad prihoda uz uvećane namete, neizvesnost a u situaciji kada se u petak uveče saopštavaju mere koje će biti na snazi za vikend i kontinuiran stres, kažu u Udruženju.


U udruženju smatraju da su mere Vlade za ublažavanje ekonomskih posledica covid 19 dobre kad su u pitanju hoteli, a sada i prevoznici, jer su selektivne i usmerene ka onima kojima je potrebna podrška.

 

  • Smatramo lošim što su iz selektivnih mera izuzeti na primer hosteli, perionice koje su vezane za hotele i slično. Mere u vidu neto minimalca, odnosno sad polovine neto minimalca, smatramo lošim jer onima koji rade relativno normalno to predstavlja bonus, a onima koji su zbog mera onemogućeni da rade ne predstavlja nikakvu pomoć je im ostaje dug za poreze i doprinose i obaveza za bruto iznos za dodatni mesec, kažu u Udruženju. Nema podjednakih mera na nivou lokalnih samouprava tako da su neke pomogle umanjenjem računa, zakupa ili novčano, a većina nije učinila ništa za ugrožene privrednike na svojoj teritoriji. Dobra mera bi bila ukidanje akontacije poreza na dobit, ukidanje novih parafiskalnih nameta uvedenih usred krize kao što je eko taksa, otpis odloženih poreza i doprinosa onima kojima je promet drastično pao, smanjenje PDV-a, stopiranje obračuna kamata onima koji su ispali iz nekih reprograma, mogućnost odlaganja obaveza i promena dinamike otplate u skladu sa novonastalom situacijom, naglašavaju u Udruženju.

 

  • Pandemija se odužila i u 2021. godini dočekali su nas stari dugovi i reprogrami, nova poskupljenja i takse. Revolt i nezadovoljstvo postoje iz više razloga. Merama su mnogi onemogućeni da rade a nameti nisu srazmerno umanjeni, tako da imamo situacije gde se radi sa 10 odsto kapaciteta, a treba da se plati 100 odsto nameta. Mere nisu jednake za sve i idu u korist stranog kapitala, a na štetu domaćih privrednika. Primer je ograničenje i zabrana rada trgovinskim radnjama koje prodaju na primer, odeću, igračke, cveće a onda trgovinski lanci pod izgovorom prodaje prehrane prodaju i ostalu robu. Tako se domaćim privrednicima stvara nelojalna konkurencija. Nepravda je očigledna. Posebno je iritantno što je očigledno da su gužve baš u velikim trgovinama, a ne kod malih privrednika, kažu u Udruženju.

 

Što se tiče položaja ugostitelja, oni su u posebno teškoj situaciji.

 

  • Ugostitelji su nezadovoljni jer su im napravljeni dodatni troškovi kako bi ispunili sve zahteve (razmak među stolovima, sredstva za dezinfekciju, covid redari). Nisu im umanjeni nameti, pa su neki zatvarani i kažnjavani čak i tamo gde nije bilo suštinskih prekršaja dok su drugi privilegovani svojim političkim vezama radili neometano, smatraju u Udruženju.

 

Uvođenje novog nameta, eko takse, potpuno je neprimereno situaciji.

 

  • Usred krize je uvedena takozvana eko-taksa za koju se zna da predstavlja samo još jedan parafiskalni namet koji nema veze sa ekologijom. Mnogi su podneli žalbe na rešenja, jer smatraju da eko taksa nije dobro obračunata, kažu u Udruženju.

 

Posebna je priča članarina koja se obavezno plaća Privrednoj komori.

 

  • Privredna komora Srbije se setila da potražuje “članarine” za par godina unazad. Mnogi smatraju da PKS nije radila u interesu domaćih privrednika nego u interesu stranog kapitala i nije postupala u skladu sa Zakonom o udruženju ni u skladu sa Zakonom o komorama jer nije pozivala “članstvo” na godišnje skupštine i nije ispunjavala druge obaveze. Privrednici s pravom pitaju da li treba da budu članovi samo kad se plaća članarina, a ne kad se odlučuje o tačkama koje ih interesuju, kao što je odabir rukovodstva, nagalašavaju u Udruženju.

 

Zaključak koji se nameće: potrebno je menjati ekonomski sistem, profesionalizovati službe, smanjiti opterećenja na male biznise i male zarade, smanjiti birokratiju, uvesti nove modele poslovanja adekvatne za honorarce i mini biznis, suzbiti crno tržište, onemogućiti krađe iz budžeta kroz nameštene i napumpane javne nabavke, stvoriti uslove poslovanja u kojima svako ima šansu za rast i razvoj, prekinuti sa represivnim i degradirajućim odnosom prema domaćim privrednicima koji su nosioci ekonomije naše zemlje.

 

Ukratko, urediti sistem da država i domaća privreda imaju partnerski odnos, poruka je iz udruženja “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije”.